Gliste se često pojavljuju u crevima prasadi.
Znaci bolesti. Prasad ne napreduje kako treba, izgledaju zapuštena i manje su otporna prema drugim bolestima. Ako imaju mnogo glista, onda jače obole, pa mogu da uginu.

Način širenja. Gliste legu u crevima jaja, koja izmetom izlaze napolje. Iz jaja se razvijaju zameci koji dalje zaražavaju svinje. Prasci mogu da se zaraze vec prvih dana života, sisajući majku čije je vime zaprljano prašinom ili izmetom, koji sadrže zametke glista.

Predohrana. Što veća čistoća svinjca, a naročito praščara i obora za mlade svinje. Svakodnevno iznošenje izmeta i povremeno pranje poda ključalom ceđi ili vrelom sodom. Nemoj nikad posipati svinjama hranu po zemlji u prašinu, nego ih uvek hrani iz korita i iz sudova, koje treba posle hranjenja očistiti. Kad se kod svinja primete gliste treba ih lečiti, a sve đubre spaliti.

Lečenje: 3 do 4 puta dnevno po jednu malu-kašiku terpentinova ulja sa sluzi od lanenog semena, a posle toga 1 do 2 kašike ricinusova ulja ili Glauberove soli. Ako ovo ne koristi traži uputstvo od veterinara.

Crvi u plućima obično ne izazivaju kod svinje teža obolenja. Primećuje se samo da životinje kašlju. Ali jedino ako ima mnogo crva, onda slabe, postaju malokrvne, a prasad mogu i da uginu.

Način širenja. Bolesne svinje izlučuju zametke i jaja crvića izmetom i slinom iz nosa. Ova jaja mogu duže vremena da ostanu na životu naročito na vlažnim podvodnim pašnjacima. Zdrave svinje zaraze se najčešće na paši, ali se mogu zaraziti i u svinjcu u kome ima bolesnih svinja.

Lečenje. Dobra, snažna hrana. Ostali lekovi mogu se dati jedino putem ubrizgavanja u dušnik, zato treba pozvati veterinara.

Predohrana. Izbegavanje vlažnih pašnjaka, odvajanje zdravih od bolesnih, čišćenje i desinfekcija staja.

Svinje retko obole od šuge. Zato ova bolest nema kod njih onu važnost, koju imakod konja, ovaca i koza, kod kojih se pojavljuje u mnogo opasnijim razmerama. Šugu izazivaju male, prostim okom jedva vidljive životinjice, šugavci, koji žive u koži životinje.

Znaci bolesti. Šuga se pojavi najpre na koži glave, oko očiju i na ušima. Odavde se širi po vratu, leđima i sa obe strane tela. Svinje se neprestano češu na sve moguće predmete Koža se ospe čivuljicama, a kasnije ljuskama, koje izgledaju poput mekinja. Posle se pojave kraste, koža zadeblja i nabora se.

Dlake ispadaju. Ako se ne leče svinje postepeno mršave.

Lečenje. Kraste omekšati toplom sapunicom, a onda kožu snažno natrljati lekom koji dobijemo mešanjem jednakih delova kreolina i zelenog sapuna sa osam puta toliko špiritusa. Najbolje je natrljati jednog dana jednu, a drugog dana drugu polovinu tela. Posle nekoliko dana lek se sapere, a onda se ponovo maže na isti način kao prviput. Umesgo navedenog leka može se upotrebiti i sumporna mast za šugu ili neko drugo sredstvo koje preporuči veterinar.

Posle svakog lečenja treba staju dobro očistiti i temeljito oprati 3%-tnim rastvorom kreolina. Dobro je da se bolesne svinje što više krecu |na polju, ali pri tom ne smeju dolazitu u dodir sa zdravim životinjama.

Predohrana. Zračna staja, čisto, suvo ležište. U mestu, gde ima šuge, treba izbegavati svaki dodir sa stranim svinjama. Naročito se mora paziti na nerastove. Ako se kod neke svinje pokažu znakovi sumnjivi radi šuge, treba zdrave životinje odmah odvojiti.

Kod muške prasadi česte su kile u mošnjicama. Ni kile pupka nisu kod njih retke. Kod starijih svinja, naročito kod suprasnih krmača vide se ponekad kile na trbuhu, koje nastaju usled raznih ozleda.

Znaci bolesti. Kod kila u mošnjama: Otok mošanja, koji se umanji ili iščezne, ako životinju dignemo na zadnje noge. Kile na pupku raspoznaju se po mestu na kom leže.

Kile na trbuhu: Na donjoj strani trbuha pojavi se otok poput jabuke ili znatno veći, koji ne boli i može se povratiti u trbušnu šupljinu, ako ga pritišćemo.

Lečenje. Kile na mošnjama najsigurnije se leče operacijom. Kile na pupku zarastu vremenom skoro uvek same od sebe. Ovo se može ubrzati, ako mesto gde se nalazi kila, premažemo terpetinom, na to stavimo nešto kučine, koju pričvrstimo melemom (flasterom). Kile na trbuhu mogu se odstraniti samo operacijom.

Rahitis je bolest mladih životinja, koje još rastu. Pojavljuje se kao posledica nepravilnog držanja i jednostrane ishrane, a naročito ako hrana sadrži premalo kreča, fosfora ili D-vitamina, ili ako sadrži previše kalije vih soli. Često obole životinje koje se hrane isključivo krompirom ili otpacima od krompira ili koje suviše rano počnu da se hrane za tov. Svinje koje se drže zatvorene u nečistim, tamnim i hladnim svinjcima obole mnogo lakše nego životinje koje se drže u svetlim, toplim i suvim prostorijama i koje imaju priliku da se kreću na polju. Retko obole svinje koje idu redovno na pašu. Obično se to dešava samo na izvesnim pašama i to obično samo za vreme sušnih godina.

Znaci bolesti. Životinje slabije jedu, ližu i glođu zidove, vrata i druge predmete, piju osoku. Posle izvesnog vremena počinju da hramlju na jednu ili na više nogu. Životinje mnogo leže ili sede na zadnjem delu tela. Zglobovi, narocito u donjem delu nogu, oteknu, noge se iskrive. Često oteknu i kosti rebara, lica i donje čeljusti. I leđa se koji put iskrive. Ako bolest dugo traje, životinje malaksavaju i konačno uginu usled iscrpljenosti. Neke se oporave, ali ostanu kržljave i slabo iskorišćuju hranu.

Lečenje. Promena hrane. Krompir najbolje ne davati uopšte za vreme bolesti, ali zato davati prekrupu od zobi ili ječma; leguminoze, obrano mleko, a uz njih riblje brašno ili koščano brašno. Povoljno deluju dnevno 1—2 kašike ribljeg ulja. U slučaju potrebe, ostale lekove propisaće veterinar.

Predohrana. Preparati kreča, ribljeg ili mesnog brašna i ribljeg ulja sa hranom. Dovoljno zelene hrane. Što više kretanja na polju.

Često se desi da u ždrelu zastane krompir, komad repe ili slično.

Znaci bolesti. Životinje postanu nemirne, stužuju se, pljuvačka im ide na usta. Ako pokušaju da nešto jedu, ne mogu progutati. Ponekad se bave i kašlju.

Lečenje. Uzmi u apoteci, već prema veličini svinje,
do 5 grama korena od bele čemerike u prašku, saspi ga u lončić ključale vode, pusti da malo kuva, dospi nešto hladne vode da ne bi bilo prevruće, a onda klistiraj tu tekućinu u debelo crevo svinja. Pre toga treba crevo klistirati običnom mlakom vodom da bi se očistilo od izmeta. Za klistiranje se upotrebljava tanko gumeno crevo dugačko od prilike 1/2 metra. Jedan kraj creva spojen je sa sudom velikim oko 1 litar (irigator).

U ovaj sud uspemo tekućinu za klistiranje, a drugi kraj gumenog creva stavimo u debelo crevo svinje. Kad sud podignemo tekućina se iz njega uljeva u debelo crevo. Mora se dobro paziti da se pri tom ne ozledi crevo. Pre klistiranja dobro je da se slo bodni kraj gumenog creva (onaj koji se stavlja u crevo svinje) namaže sapunom. Posle 5, do 10 minuta svinja povraća, a onda obično izbaci i strano telo. Ako ovo ne bi koristilo, zovi odmah veterinara.

Zatvor se pojavljuje često kod svinja, a naročito kod krmača posle prasenja. Uzrok je najčešće suviše obilna ishrana ili suva i teško probavljiva hrana.

Znaci bolesti. Svinja ne đubri, jede slabo ili ne jede nikako.

Lečenje. Pusti da se svinja dovoljno kreće napolju, hrani ju tekućom hranom i to ne suviše. Klistiraj ju mla- kom sapunicom. Ako to ne koristi, onda joj daj Glauberove soli ili ricinusova ulja tri put dnevno po jednu veliku kašiku.

Uzrok ove bolesti je prekomerno zagrevanje krvi, koje nastaje za sparna vremena ili pod uticajem sunčanih zraka. Najčešće se pojavljuje kod debelih svinja, koje se transpor- tuju na velikoj vrućini: ako su usko zbijene u tesnom prostoru (u vagonima, kamionima itd,)ako se za vreme letnje žege teraju pešice ili ako su izložene suncu na pr. ako se otpremaju u otvorenim kolima.

Znaci bolesti. Životinje postanu nemirne, dišu naporno, drhte. Ako im se odmah ne pomogne, nastupi posle kratkog vremena smrt usled srčane kapi ili usled navale krvi u mozak ili pluća.

Lečenje. Svinje prevesti na hladno mesto i poljevati ih hladnom vodom. Dati im da piju hladnu vodu. Dobar je i hladan klistir. Zovi čim pre veterinara.

Predohrana. Svinje, naročito debele, treba štititi od vrućine. Ako je vreme toplo i sparno, onda ih treba staviti u hladnu staju ili u neko senovito mesto na polju. Za vreme letnjih vrućina treba ih transportovati samo noću i rano ujutru.

Veliki uticaj na količinu i kvalitet mesa ima pol životinja. Muške neuštrojene životinje imaju više mesa, a manje masti, koža i kosti su im teže nego kod ženskih grla. Meso im je tvrdo i teže se žvače. Sem toga, meso muških životinja ima često neprijatan polni miris. Ovaj miris susrećemo i kod nerastova nutraka i kod grla koja su uštrojena kratko vreme pre klanja.

Ponekad je on tako odvratan, da je meso neupotrebljivo za jelo. Da bi se sa sigurnošću izbegao polni miris, moraju se nerastovi uštrojiti najmanje dva do tri meseca pre klanja. Zato se muška grla štroje pre nego se stave u tov. Rano uštrojene životinje imaju nežnije kosti i nežnija mišićna vlakna. Što je štrojenje pre izvršeno, tim više se ispoljavaju njegove povoljne posledice po kvalitet mesa.

I kod ženskih grla štrojenjem se postizava bolji kvalitet mesa i bolje iskorišćavanje hrane. Polno uzrujavanje utiče na sastav sadržaja telesnih ćelija i sokova. Meso od uspaljenih svinja slabije se drži, ima slabiji ukus i nije zgodno za pravljenje kobasica koje se jedu u sirovom stanju. Još je veći uticaj polnog uzrujavanja na tovnost krmača. Kod mangalica bukarenje se ponavlja u razmacima od 3 do 4 nedelje. Svinje koje se bukare slabo jedu 3 do 4, a često i 8 do 10 dana, usled čega gube na vagi. Sem toga, stalno uznemiruju i druge svinje. Računa se da posle tovljenja od do 7 meseci i kod jednake hrane, odrasle uštrojene krmače postanu za 20—30 kg. teže od neuštrojenih krmača iste veličine.

Sem o polu količina, raspodela i kvalitet mesa i masti ovisni su o rasi, starosti i o ishrani životinja. Najveću važnost ima ishrana mladih grla. Dok životinje rastu, menjaju im se oblik i veličina pojedinih delova tela. Dobro hranjene životinje brže i bolje se razvijaju i postaju veće, teže i deblje, a istodobno s tim i udeo vrednijih delova mesa, koji leže u leđima, na butovima i na karlici postaje kod njih veći. Naprotiv, slabo hranjene životinje sporije i slabije se razvijaju i ostaju celog veka uske i štrkljaste. Ako tovimo odrasle životinje, dobivamo skoro isključivo masnoću. Naprotiv, kod mladih životinja, koje još rastu, ako dobivaju dovoljno belančevine i uz odgovarajuća nasledna svojstva, sastoji se porast težine u prvom redu iz mesa.

Zato tovljenje u svrhu dobijanja što više mesa ograničava se na mlađe životinje. Za ovakovo tovljenje dolaze u obzir jedino ranostasne mlade svinje mesnatih rasa (bela engleska i bela oplemenjena svinja), koje su, ako se hrane i drže kako treba, zrele za klanje već sa 7—8 meseci a često još i ranije i daju meso odličnog kvaliteta. Naša mangalica i druge svinje domaćih rasa su kasno-stasne, stavljaju se u tov obično posle 1 godinu dana starosti i tove se u prvom redu radi masti. Meso im je manje cenjeno za potrošnju u svežem stanju, ali je dobro za pravljenje kobasica.

O uticaju raznih vrsta hrane na količinu i kvalitet mesa i masti govoreno je u poglavljima koja se bave ishranom svinja.

Jedan kilogram žive (kaustične) sode rastvori u 9 litara mekane vode (kišnica ili voda iz neke reke), i stavi u taj rastvor 4 kilograma masnoće. Kuvaj od prilike dva i po sata na tihoj vatri. Za vreme kuvanja treba neprestano mešati.

10 minuta pre nego se skine s vatre, baci u kazan jednu šaku kuhinjske soli, onda dobro promešaj. So se dodaje zato, da bi se sapun bolje odvojio ,od ostale mase. Ako se sapun mrvi, znak je da je stavljeno previše sode. U tom slučaju dodaj postepeno vode dok se masa ne odvoji. Posle skidanja s vatre pokupi kašikom sapun, koji se nalazi na površini i sipaj ga u mokro ili, još bolje, u mokrim krpama. obloženo korito ili neki drugi sud, da se ohladi i ocvrsne.

Dobro je da sud ima na dnu neku rupicu ili pukotinu, da bi se lakše ocedila ceđ, koja se prilikom očvršćavanja odvaja od sapuna. Kad se sapun ohladio, izreži ga na komade i ostavi na suvu mestu. Ceđ koja ostane prilikom pravljenja sapuna može se kori no upourebiti za pranje rublja i drugih predmeta.

Da bi gajenje lešnika bilo uspešno i da bi prinosi bili zadovoljavajući mora se voditi računa o nizu faktora koji utiču da proizvodnja bude rentabilna. Zato je neophodno poznavati biljku, uslove koji biljci odgovaraju, tehnologiju proizvodnje…

Agroekološki uslovi za gajenje lešnika

Svetlost: Leska je biljka kojoj je izuzetno potrebna svetlost. U zasenjenim uslovima slabije obrazuje cvetne pupoljke i cvetaju na periferiji krošnje i zato joj je rodnost smanjena. Zato je treba gajiti na osunčanim položajima radi boljeg iskorištavanja sunčeve svetlosti.

Temperatura: Niske temperature se negativno odražavaju u raznim delovima biljke (cela biljka smrzavana 22-26 stepeni C, cvet na-5, a temperature od -9 do -11 negativno utiču na oprašivanje ioplodnju). Rizik nastaje ako u vreme punog cvetanja naglo dođe do temperaturnih oscilacija.

Voda i vlažnost: Optimalne godišnje potrebe leske za vodom u našim uslovima su od 700 do 800 mm i trebale bi biti pravilno raspoređene. Najveće potrebe za vodom su u maju i junu.  Iz ovih razloga bolje je gajiti na većim nadmorskim visinama i vlažnijim terenima.

Vetar: Jaki vetrovi su nepoželjni. U fazi cvetanja blagi  i vlažni povetarci su povoljni zbog raznošenja polena i  bolje oplodnje.

Zemljište: Leska uspeva na različitim zemljištima, ali joj najbolje odgovaraju peskovito-glinovita i humusno-karbonatna zemljišta.  Ne odgovaraju joj siromašna, suva  i  kisela zemljišta.

Proizvodnja lešnika

Sadnja

Izbor mesta za sadnju: Leska se sadi na terenima sa nagibom do 8%. Pogodna je za  terene podložne eroziji.

Priprema zemljišta: Zemljište treba pripremiti do kraja septembra. Krči se, ravna i po potrebi, drenira, zemljište. Onda se pristupa u rigolovanju zemljišta na 45 cm i popravci plodnosti zemljišta. Popravke se sprovode unošenjem organskih i mineralnih, fosforno-kalijumovih đubriva. Nakon toga se zemljište poravna tanjiračom, rotofrezom i valjkom.

Izbor sorti: Treba voditi računa o: osobinama sorte, ekološkim činiocima, nameni plodova (industrijska prerada, stona  ili kombinovana upotreba), a posebno o mogućnostima oplodnje.  Sorte leske su uglavnom stranooplodne i zato se mora dobro odabrati glavna sorta, dopunska i sorte oprašivača.

Rastojanja za sadnju: Leska u obliku žbuna sadi se u zavisnosti od svih uslova na rastojanju 4×4 m ili većim, akao kalemljenostablo 5×4 pa više. Zavisno od izbora, za jedan hektar sadnja će se obaviti sa 450-500 sadnica.

Vreme sadnje: Najpogodnije vreme i jedino koje obezbeđuje visok prijem je jesen. I to odmah po opadanju lišća sa sadnica. Jesenjom sadnjom se obezbeđuje dobar kontakt između korena i zemljišta. Treba obratiti pažnju na dubinu sadnje. Ne treba biti dublje zasađena nego što je bila posađena u rasadniku. Preduboka sadnja će produžiti period “kretanja“ sadnice čak na 2-3 godine. Dakle, pre sadnje treba iskopati rupe za sadnju. Trebaju biti dovoljno duboke, okrugle i širine 40 cm.To se može izvesti i mašinski, burgijama.

Način sadnje: Pre sadnje treba prekratiti žile na 20-25 cm, odmah nakon vađenja sadnice. Sadnica se stavi u rupu, zatrpa se zemljom, sabije, a onda preko sabijene zemlje se stavlja rastresit sloj zemlje. U rupe se, na pesak, stavlja insekticid kao obavezna mera. Ako je zemlja suva, sadnicu obavezno posle sabijanja zaliti sa10 l vode, svaku. Tek kada se voda dobro upije, stavlja se rastresiti sloj zemlje. Sadnja se vrši u redove, najčešće na razmak 4,5 m. U redovima je razmak između sadnica isto toliki, pa se postiže oblik sadnje na trougao. Ako se odlučite za gajenje žbunova tada razmak između redova treba biti 5 metara, a u redu između sadnica 4 metra. Tako dobijamo sklop biljaka 450 žbunova po hektaru. Preporučljivo je da se osim osnovne sorte sade i dva oprašivača. Imaju različito vreme zrenja od osnovne sorte, pa im je i vreme branja različito.

Rezidba i uzgojni oblik: Žbun se sastoji od 3-6 posebnih, skeletnih grana koje izbijaju  iznad same površine zemlje. Na žbunovima se jednogodišnjim grančicama ne vrši orezivanje, već se samo proređuju,radi boljeg osvetljavanja,i to svake 3-4godine.Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun, čije grane smetaju pri obradi i berbi. zemljišta i berbu plodova.

Đubrenje: Mineralna ishrana zavisi od starosti zasada. Sa većom starošću raste i potreba za đubrenjem. Najbolji se rezultati postižu ako se vrši đubrenje i organskim i mineralnim đubrivima. Đubrenje je najbolje sprovesti na osnovu rezultata analize zemljišta.

Navodnjavanje lešnika: Navodnjavanje znatno poboljšava rast i razvoj biljaka, a posebno je bitno dok su stabla mlada. U sušnim područjima to je obavezna mera od maja do kraja avgusta i to sa 3 – 4 zalivanja, sa ravnomernom raspodelom.

Zaštita lešnika: Dovoljna su samo 3-4 tretiranja i to strogo prateći uputstva proizvođača preparata.

Isplativost uzgoja lešnika: Gajenje lešnika na pravilan način može biti visoko unosna proizvodnja. To je dugogodišnja investicija, jer se maksimalni prinos može očekivati od 6-10 godine uzgoja. Ona daje plodove već u trećoj godini, ali nisu značajni. Vek eksploatacije plantaže lešnika je i do 50 godina,a životni vek je i do 100 godina. U punom rodu prinos po jednom stablu je 8-12 kg, a pola od toga otpada na ljusku. Prinos lešnika, zavisno od raznih faktora, donosi 2,2-3,6 tona/hektaru.

Zarada na uzgoju lešnika: Na svetskoj berzi cena jezgra lešnika je 6-7,8 evra /kg.

Otkup lešnika: Prodati lešnik nikada nije bio problem, aliza otkup na veliko najbolje se obratiti Udruženju proizvođača lešnika Srbije, nekom drugom udruženju ili Privrednoj komori i sa njima doći do potrebnih informacija.

Bosiljak je cenjena začinska biljka. Osim kao začin, koristi se i kao sedativno sredstvo, kao antiseptik i kod probavnih smetnji, a i za ihhalaciju disajnih puteva.  Eterično ulje eugenol koji se sadrži u biljci  daje joj specifičan ukus i miris.

Bosiljak je jednogodišnja, zeljasta biljka, koja spade u porodicu usnatica, a može narasti i do 80 cm. Ima plitak koren, bele cvetiće. Kada se poseje seme niče za 7-14 dana.

Agroekološki uslovi za uzgoj bosiljka

Temperatura

Odgovara joj umereno topli klimat. Za nicanje semena je potrebna optimalna temperatura 18-20 stepeni C.

Voda

U vegetativnom periodu bosiljku je potrebno 600-650 mm2 padavina, što znači da mu treba relativno znatna količina vlage, a posebno za vreme klijanja, nicanja, te izbijanja izdanaka i u vreme pupanja.

Zemljište

Bosiljku pogoduju topla humusna, rastresita zemljišta, tipa černozema.

Proizvodnja bosiljka

Plodored

Najbolje je da se na istom mestu gaji svake dve do tri godine. Odlično uspeva nakon leguminoza. Vegetacijski period mu je od 170-180 dana ako je gajenje iz rasada.

Priprema zemljišta

U jesen treba obaviti duboko oranje na 35 cm, a u proleće se obrađuje površinski.

Đubrenje

Pri jesenjem đubrenju treba uneti 35-45 kg/ha fosfora i 80 kg/ha kalijuma. Pri startnom đubrenju u proleće potrebno je uneti 40-60 kg/ha azota i 18-20 kg/ha kalijuma. Nakon prvog košenja treba prihraniti zemljište sa 30-40 kg/ha azota. Ako je predusev đubren stajnjakom, nije ga potrebno unositi za bosiljak.

Setva/sadnja bosiljka

Najbolje je setvu, u područjima sa ranim mrazevima, obaviti početkom maja. U bezmraznim područjima sadnja se obavlja krajem aprila. Seje se na međureni  razmak od 50 cm, a u redu 20-25 cm, na dubinu 0,5-1 cm u jamice sa po 3-5 semenki. Za 1 ha treba 2,5-3,5 kg semena.

Razmnožavanje bosiljka iz rasada

Sejanje se obavlja u nezagrejane leje koje trebaju biti pokrivene najlonom, polovinom marta. Seje se na međuredni razmak 10-15 cm, a na dubinu 0,5 cm. Da bi dobili rasada za 1 ha potrebno nam je 350-400 leja koje su zasejane sa 0,6-1,2 kg semena. Rasađivanje se vrši  na međuredni razmak 40-50 cm i 25-30 cm u redu. Rasađene biljke treba dobro zaliti. Treba postići sklop biljaka 140000-200000 biljaka /ha.

Sadnja bosiljka može biti i u stanu, u saksijama. Najbolje mesto je balkon ili na prozoru. Sejanje semenki bosiljka u saksiju je orijentaciono sedam semenki u saksiji promera 10 cm. Sadnja rasada bosiljka treba biti u univerzalni supstrat u saksiji. Najbolje je ako je rasad već razgranata biljka. Treba ga zalivati svaki drugi dan, osim pri velikim vrućinama, kada je to svakodnevno potrebno. U saksiju treba staviti drenažni sloj pre stavljanja supstrata. Kada biljka bude visoka desetak centimetara treba odrezati vršni deo da bi se potaknuo razvoj bočnih izdanaka.

Nega

Potrebno je redovno održavanje useva, tj. redovno uništavati korov okopavanjem i kultivisanjem zemljišta, a time obezbeđujemo i aeraciju zemljišta. Prvi put treba okopavati 10-15 dana nakon rasađivanja, a drugi put 15-25 dana nakon prvog okopavanja.

Navodnjavanje je neophodno, ako je proizvodnja bosiljka intenzivnog karaktera, naročito u slučaju direktne setve. Može biti 3-6 navodnjavanja, zavisno od uslova, ali prvo navodnjavanje treba biti odmah nakon sejanja ili sadnje, a posle na svakih 10-14 dana. Naročito bitno je obezbediti vlagu: početkom grananja, kada se formiraju pupoljci i nakon košenja.

Zaštita

Protiv korova može se pre presađivanja koristiti herbicid na bazi prometrina, a u slučaju jače pojave preparati na bazi fluazifop-butila. Bolesti koje napadaju bosiljak su obično pepelnica i gljivice iz roda Alternaria. Treba tretirati preventivno fungicidima na bazi mankozeba ili cineba, svakih 8-10 dana. Poslednje tretiranje se sme izvesti tri sedmice pre košnje. Štetočine koje se pojavljuju su zemljišne, grčice i žičnjaci, i protiv njih tretiramo zemljišnim insekticidima.

Berba (košenje) bosiljka

Bosiljak se kosi dva puta godišnje, prvi put na početku cvetanja, u julu, a drugi  put  krajem septembra. Treba kositi na visinu 10-12 cm. Kosi se ručno ili kosačicama za travu. Ukupan prinos u jednoj godini je 6-8 t/ha herbe, ili 1,3-1,7 suhe iseckane materije. Sušenje se obavlja na temperaturi 35-40 stepeni C u sušarama. Može se sušiti i u prostorijama sa promajom, a berbu rasporediti u tanak sloj ili vezati u snopiće. Osušen se čuva u jutanim vrećama na hladnom i suvom mestu.

Žetva semena se izvodi u dve faze, počinje se sredinom avgusta, kada je sazrelo 50% plodova. Pokosi se, vezuje u snopove, suši i naknadno dozreva i onda se snopovi ovrše, seme suši, a potom se na propisan način dorđuje, pakuje i čuva. Očekivani prinos je 250-300 kg/ha.

Avokado, egzotična biljka, može uspevati i u celom tropskom i suptropskom regionu. To je zimzeleno drvo, koje spada u porodicu lovora. Može narasti do 20 m visine. Mesnati plodovi imaju veliku hranjivu vrednost. Bogati su belančevinama, mastima, uljima, vitaminima, vlaknima. Plod avokada smatra se super-hranom.

Postoji oko 80 sorti, dobijenih ukrštanjem. Najpoznatije su: Has, Fuerto, Kutano i  Bejkon.

Uzgoj avokada nije komplikovan. Od jajaste semenke (koštice), koja je u sredini ploda, lako je uzgojiti lepo drvo u saksiji. U kućnim uslovima postoji sve što je potrebno za to.

Razmnožavanje avokada

Košticu treba umočiti u mlaku vodu. Tako treba stajati 24 sata. Zatim, spoljnu tanku koru treba pažljivo razbiti. Potom osušiti košticu, i zabosti u nju tri ili četiri čačkalice. Staviti je iznad široke staklene posude (tegla je najbolja za to) napunjene topom vodom. Širu stranu koštice okrenuti na dole, da bude zaronjena oko jedan i po centimetar u vodu. Potrebno je povremeno dolivati pomalo tople vode u posudu, zbog isparavanja vode.

Pogodno mesto za posudu je tamo gde je toplo i malo zasenjeno. Za oko dve do tri sedmice koštica će se raspuknuti i pojaviće se stabljika sa listovima. Na donjem delu stabljike će biti korenčići. Kada stabljika dosegne visinu od 15 cm, treba je odseći na pola da bi se sprečio nagli rast. Nakon 15 dana biljka se može presaditi u saksiju. U saksiju prvo treba staviti drenažni sloj od šljunka, a tek onda supstrat. Gornja strana koštice treba da izviruje iz zemlje. Biljku dobro zaliti. Treba joj zalivanje svaki dan.

Avokado voli sunce i vlagu, pa je saksiju najbolje staviti kod prozora. Ako želite da imate pravo, veliko, drvo avokada, presadite ga u dvorište na zaštićeno mesto. U zimu je potrebno da ga zamotate nekom asurom da ga zaštitite od smrzavanja. Ako imate prostora, lepo je imati nekoliko presađenih avokada koji će se kasnije međusobno moći oprašivati, mada je procenat oprašivanja vrlo nizak, jer ne sazrevaju jednovremeno tučak i prašnici.

U našim klimatskim uslovima avokado ne donosi plod. U Meksiku, iz kojeg najčešće dobijamo ove plodove za naše tržište, vek plodonošenja drveta avokada je 50 godina. Kao drvo naraste do jednog metra, za oko dve godine.

Osim ovog načina razmnožavanja postoji i razmnožavanje reznicama, ali uspeh zavisi od vrste.

Uslovi za gajenje

Prema zemljištu nema naročitih zahteva, odgovaraju mu najviše laka i blago kisela zemljišta, ali to nije ograničavajući faktor. Potrebna mu je vlaga, ali ne treba preterivati.

Proizvodnja avokada radi plodova i ekonomske dobiti od njih, u našem klimatu nije prisutna, jer drvo nema uslove za plodonošenje.

Bundeva je jednogodišnja biljka, povijuša. Veoma je cenjena za pripremu pekmeza, džemova i sličnih poslastica. Veoma je zdrava namirnica i treba je više koristiti u ishrani, kako radi nutritivne vrednosti, tako i jer ima dosta lekovitih svojstava.

Na našim prostorima rastu sledeće vrste bundeve: obična i uljna bundeva (upotrebljavamo je za grickanje i ulje), bundeva za pečenje, tzv. turkinja (stambolka, mesirača), hokaido bundeva i povrtna tikvica (vrlo zastupljena u našem jelovniku).

Agroekološki uslovi za gajenje bundeve

Bundeve su osetljive na niske temperature i na mraz. Optimalna temperatura za nicanje je od 22 – 24 °C i tada niknu za 3 – 4 dana. Na temperaturi od 12 °C zaustavlja se rast. Za vreme  letnih suša treba obavezno navodnjavati. Bundevama odgovaraju rahla, humusna, peščano-ilovasta zemljišta. Slabo uspevaju na izrazito vlažnim zemljištima. Optimalna reakcija zemljišta je neutralna do blago bazična (pH 6,5 do 7,5). Ima velike zahteve u pogledu toplote, vlage, svetlosti i hranjivih materija . Odgovaraju joj ravničarski i topli krajevi i zemljište đubreno stajnjakom (poboljšava rastresitost i propustljivost zemljišta).

Agrotehničke mere za uzgoj bundeva

Razmnožavanje

Razmnožava se semenom. Semenke se mogu sejati u tresetne kocke (po jedna semenka u svakoj kocki) u aprilu, a u maju se presađuju u kućice. Tada već  prođe opasnost od mraza. Kada se seju direktno na otvorenom (u maju na kontinentu, a u aprilu u Primorju), onda se u kućicu stavljaju na dubinu od 3 do 5 cm 2 – 3 semenke. Zatim se dobro zaliju pa se prekriju folijom ili staklom (lijehe). Nakon nicanja semena, zaklon se skloni i biljka nastavlja rasti.

Plodored

Ne sme se saditi (sejati) nakon biljaka iz porodice tikava. Ne smeju se uzgajati na istoj površini 4 godine. Dobro se slaže sa kukuruzom šećercem pa se on često sadi na rubu gredice.

Sorte bundeve

Zimska tikva, Muškatna tikva, Tikva golica, Buča smokvolisna, Stočna tikva i dr.

Đubrenje

Đubri se sa 25 – 40 t/ha stajskog đubriva koja treba još dopuniti prema planiranom prinosu sa okvirno 500 kg/ ha NPK 7:20:30. Osim startnog đubrenja potrebne su  dve prihrane, prva sa 50 kg azota pre zatvaranja redova, a druga  folijarno sa ureom ili nekim kombiniranim folijarnim đubrivom.

Nega zasada bundeve

Potrebno je obaviti dobru i blagovremenu predsetvenu obradu zemljišta. Tokom vegetacije, međuredno se plitko obrađuje uz unos mineralnog đubriva. Protiv korova je najbolja proizvodnja bundeve na malču od crne polietilenske folije.

Setva (sadnja) bundeve

Bundeve se mogu proizvoditi  direktnom setvom ili iz rasada. Rasad se uzgaja u zaštićenom prostoru. Vreme setve određuje vreme presađivanja u vreme kada prođu mrazevi, a zemljište se dovoljno ugreje. Sadi se na međuredni razmak oko 150 cm i 60 – 80 cm u redu, zavisno od bujnosti vrste. Mašinska setva semenki bundeve olakšava kasnije negu useva (okopavanje, prihranu). U jesen je preporučljivo zaorati 300 – 400 t/ha stajnjaka i mineralnog đubriva NPK 7:20:30 u količini od 500 kg/ha.

Vreme setve

Sjetvu je nužno obaviti od 20. aprila do 10. maja na dubinu 3-4 cm. Tada je prošla opasnost od mrazeva, a zemljište ima temperaturu 12 stepeni C, potrebnu za klijanje i nicanje. Sklop setve treba obezbediti oko 18 000 zasejanih biljaka po hektaru, a nakon nicanja može se  prororediti na konačan sklop od 12 000 – 5 000 biljaka po hektaru. Vegetacija će trajati od 130 do 150 dana.

Zaštita bundeva od bolesti i štetočina

Bundeva je  pogodna u ekološkom uzgoju, jer odlično reaguje  na organska đubriva, a poseduje i znatnu otpornost na bolesti i štetočine. Ipak, u slučaju pojave ili simptoma, može se primeniti sledeće: protiv korova herbicid Leopard 5 EC nakon nicanja korova, protiv pepelnice fungicid Nimrod 25 EC preventivno ili početkom prvih simptoma, protiv zemljišnih štetočina Pyrinex 48 EC pre ili uz setvu.

Berba i skladištenje bundeve

Sazreva krajem septembra, kada listovi požute. Tada plodovi imaju narančasto-žutu boju. Beru se kada dostignu oko 2/3 svoje veličine, a to je 0,7 – 1,5 kg. Treba brati barem jednom sedmično. Prinosi mogu biti i do 50 t/ha. Jedna biljka uz redovnu berbu može dati 20 – 30 plodova. Bere se nožem ili makazama, sa oko 2 cm vreže. Pri uzgoju na otvorenom direktnom setvom tikvice se beru od početka jula u kontinentalnom području, a u mediteranskom berba počinje oko 15 dana ranije. Berba može trajati i do 2 meseca.

Najbolje se čuva na hladnom i tamnom mestu, najbolje na temperaturi  između 10 i 16 °C.

Isplativost proizvodnje bundeve

Računica je da na svaki 1 uloženi euro ima profita 1,14 eura. U otkupu, 1 kg osušenog semena plaćaju 3 eura, a prinos sa 1 hektara je 400-700 kg  suhih semenki. Isplativost proizvodnje bundeve u odnosu na ratarske kulture je 10:1.

Bukovače su pečurke koje se lako nalaze u prirodi i kod nas su vrlo cenjene. Nalazimo je u prirodi nakon kiša, kada je toplo, ali i zimi kada retko možemo naći druge pečurke, pa je omiljena među beračima. Ove gljive rastu na drvenim podlogama (panjevi, otpaci drveta, osušena debla i sl. ). Sve je više proizvođača bukovače jer se lako uzgaja, nije rizična proizvodnja, dosta je otporna na bolesti i štetočine, ima velike prinose i tražena je na tržištu. Samim tim ekonomska isplativost uzgoja bukovače je neupitna.

PROSTOR ZA UZGAJANJE BUKOVAČE

U prostoru gde se uzgaja mora biti optimalna temperatura, moguća dobra ventilacija i stalna visoka vlažnost vazduha. Moraju biti osvetljeni dovoljnom količinom svetla, bilo kroz prozore, bilo veštačkom rasvetom. Mora se omogućiti održavanje konstantne temperature od 18 stepeni C i to tokom cele godine.

Ako sam uzgajivač želi puniti vreće supstratom mora imati prostor gde bi se skladištio materijal za pravljenje supstrata, razne posude za namakanje slame i gde će se obavljati sam posao punjenja. Ovo je ekonomski isplativije. Najbolje je da je visina prostorije 3 metra, jer tako može da se najbolje iskoristi prostor, slažući vreće jedne na druge vertikalno u 4 reda. Između postaviti drvene letve. U prostoriji od oko 30 m2 se može staviti do 400 vreća.

GAJENJE BUKOVAČE

Postoje dve faze:
1. Vreće se napune supstratom i micelijem, i mogu se poredati jedna do druge, jer još uvek neće izbijati gljive nego samo zasejani micelij prorasta supstrat. To traje 21 do 30 dana i tada treba biti u prostoriji temperatura konstantna i bez svetla.

2. Vreće treba propisno složiti da bi se moglo brati, vreće se buše. Iz tih rupa počinju rasti gljive.
Prednost dve prostorije za proizvodnju je što se ne gubi vreme dok gljive izbiju iz rupa tj. 30 dana, jer postoji kontinuirana proizvodnja. Sa jednom prostorijom odradi se 5-6 ciklusa godišnje, a sa dve 10-12 ciklusa.

PRIPREMA UZGAJALIŠTA BUKOVAČE

Bitno je odabrati vrstu konstrukcije (drvena ili metalna), veličinu, odrediti iskorištenost prostorije (broj vreća). Orijentacije radi treba znati da u jedan red 10 m dug stane oko 30 vreća. Ako je potrebno, treba postaviti i dodatnu rasvetu.

Ventilacija je vrlo bitna (ako nema prirodne, ugraditi jedan ventilator sa filterom na vrhu prostorije, a drugi na dnu, na suprotnoj strani prostorije, radi izmene vazduha).
Grejanje i hlađenje treba obavezno biti rešeno (ugraditi i automatski termostat).

Voda mora biti priključena, jer se prostor mora vlažiti u vidu što finije magle.

Potrebno je imati precizan vlagomer i termometar.

DEZINFEKCIJA UZGOJNIH PROSTORA BUKOVAČE

Neophodno je stalno održavati higijenu prostora, alata, posuda, obuće u kojoj se ulazi i to u svim fazama uzgoja.

PUNJENJE VREĆA SA SUPSTRATOM

Supstrat može pripremiti sam uzgajivać ili ih naručiti (one imaju supstrat sa zasejanjim micelijem). Pre toga mora obezbediti kvalitetnu slamu koja će biti potrebana za punjenje vreća.

Srovina za pripremanje supstrata gljive bukovače može biti pšenična slama, ovsena slama, ječmena slama, livadsko seno, otpadak kukuruznog klipa i drugi celulozni otpad biljaka. Sirovina mora biti usitnjena, zdrava i sa pH 5-7. Micelijum mora biti beo. Supstrat se može koristiti termički pripremljen pasterizacijom ili bez termičke obrade.

ZASEJAVANJE

Temperatura supstrata treba da bude oko 20° C, a vlaga od 60 do 65%. Vrećama se prethodno izbuše rupe od 10 do 12 mm na razmaku 10×10 cm. Za jednu vreću veličine 100×40 cm potrebno je 1 l semena. Micelijum treba prvo izmrviti (opranim rukama). Na dno vreće se stavlja slama tj. supstrat pa onda micelijum i sve tako se reda do vrha. Vreću, dobro nabijenu, onda treba odozgo zatvoriti, pa zavezati kanapom. Zasejane vreće stavljamo u prostoriju za prorastanje (temperatura 15-18 stepeni C). Nakon 7-10 dana pojavljuju se gljive. Temperatura u prostoriji ne bi smela biti ispod 12° C za zimski soj, a za letnji ispod 16°C niti iznad 35 stepeni C.

PRORASTANJE BUKOVAČE

Napunjene vreće stoje uspravno, a razmak između svih vreća je 3 do 5 cm. Treba ostaviti i po nekoliko širih prolaza da bi se moglo doći do udaljenijih vreća. Slažu se vertikalno do vrha.

U fazi prorastanja nije potrebno svetlo. Dodatnu vlagu u prostoru, ako je potrebna, stvarati tek ako je vlaga ispod 70 %.

Optimalna temperatura prostorije je 20 do 23°C. Pri temperaturi 5°C micelij sasvim prestaje rasti, ali i temperatura iznad 33°C ubija micelije. Pri optimalnoj temperaturi nakon 14 dana vreće su već prilično pobelele od micelija koji prorasta, a posle 21-30 dana vreće potpuno proraste. Temeraturu i vlažnost kontrolisati sondažnim toplomerom i vlagomerom, najmanje jednom dnevno.

ZAŠTITA BUKOVAČE (BOLESTI BUKOVAČE I ŠTETOČINE )

Može se preventivno upotrebiti insekticid Neopitroid, protiv mušica u fazi prorastanja. On se može otopiti u vodi i tim rastvorom se tada prskaju vreće. U slučaju pojave plesni u supstratu, može se zaraženi deo izrezati iz vreće, izvaditi zaraženi deo slame nožem i to mesto tretirati sa otopinom 1 %-tnog formalina (staviti na vatu). Posle toga vreću zalepiti selotejpom. U slučaju zaraze veće od 30 %, vreću treba izbaciti.

PLODONOŠENJE

Kada je celi supstrat beo i vrlo čvrsto drži celu masu objedinjeno, a miris je ugodan, prorastanje je završeno. Vreće se stavljaju u prostor za uzgoj, vežu se žicom za konstrukciju i buše se rupe. Po površini cele vreće se ravnomerno napravi oko 30 do 40 rupa promera oko 8 mm dezinfikovanim predmetom. Posebnu pažnju posvetiti temperaturi, vlazi, svetlu i vazduhu. Od toga će zavisi koliki će biti prinos.

BERBA

Berba počinje kada rub klobuka dođe u ravninu, boja malo posvetli, a na mestu veze klobuka i stručka, raširi se bela navlaka. Bere se kada je klobuk promera do 10 cm.

Ako neka gljiva nije za prodaju u svežem stanju, može iskoristiti za sušenje, kao i prezrele gljive.

Bukovače rađaju u ciklusima, svaki traje po sedmicu dana. Jedna vreća se koristi za 4 ciklusa.

PRINOS BUKOVAČE

To se računa na bazi težine vlažnog supstrata. Prinos se kreće od 15 do 30 % od toga. Pakovanje bukovače u prodavnici košta 1-1,5 eura. Iskorišten supstrat je odlično organsko đubrivo. Uzgoj bukovače je vrlo ekonomski isplativa proizvodnja.

Brusnica je višegodišnja grmolika biljka koja naraste do 25 cm u visinu i ima jarko crvene sitne plodove, bobice, kiselog ukusa. Plod brusnice se smatra lekovitim. Prisutne vrste kod nas su Evropska brusnica (Vaccinium vitis-idaea) i Američka brusnica (Vaccinium Macrocarpon – Cranberry).

Agroekološki uslovi za gajenje brusnice

Brusnica podnosi mraz i niske temperature do -40 stepeni C.  Odgovaraju joj humidna, hladnija područja. Zemljiše treba biti lako, peskovito do polupeskovito. Optimalna kiselost zemljišta je pH 4-5,5 (dakle, kisela zemljišta). Odgovaraju joj sunčane i suve pozicije. Navodnjavanje je potrebno u toku cele prve godine, najbolje kišnicom. Prigodni su sistemi za navodnjavanje kap po kap ili površinski, prskalicama. Može uspevati do 1500 m nadmorske visine.

Proizvodnja brusnice

Priprema zemljišta i sadnja brusnice

Treba izabrati osvetljen položaj, bez zadržavanja hladnog vazduha i ocedno zemljište. U jesen treba obaviti duboko oranje i eliminisati višegodišnje korove. Eventualo, može se uneti šumski treset da bi se popravilo zemljište, ako je potrebno. Pripremu pred sadnju obaviti tanjiranjem i frezanjem. Onda se pripremaju gredice, kopaju rupe, unosi u njih pripremljeni supstrat. Na pripremljenoj gredici visine 30 cm vrši se sadnja.

Sadi se na dubinu 5-7 cm. Sadnja se obavlja ili u jesen (izdanci moraju biti dovoljno drvenasti) ili u proleće (još u fazi mirovanja izdanaka). Sadi se sredinom gredice na 30-40 cm međurednog razmaka ako je međuredni razmak 80-90 cm ili na 25 x 100 cm. Dubina jarka za sadnice je 20-25 cm. Treba sadnicu posaditi zajedno sa zemljom iz posude u ravni sa površinom gredice. Oko biljke staviti humus debljine 2 cm. Ovo je jednoredni način sadnje. Kada sadnja nije na gredici biljke treba posaditi 2-3 cm dublje nego u rasadniku. Sadnja u pantljikama podrazumeva da razmak između pantljika bude 40-60 cm. U njima treba biti međuredni razmak 30-40 cm, a 20-30 cm od biljke do biljke u redu.

Jednoredni način sadnje je pogodniji za mehanizovanu obradu. Sadnice treba odabrati kvalitetne, dobro razvijene, starosti jedne do dve godine. Kontejnerske sadnice se mogu saditi cele godine, a prednost im je i dobar prijem pri sadnji. Optimalno vreme sadnje je od marta do maja. Nakon sadnje potrebno je zalivanje sadnica. Za jedan hektar zasada treba obezbediti 30-40 000 sadnica. Cena sadnice je oko 3 eura po komadu.

Brusnica se može uzgojiti i u saksiji  i držati u stanu.  Saksija za sadnju treba biti duplo veća  od one u kojoj je sadnica bila. U saksiju treba prvo staviti kompost do polovine i dodati šaku kore od drveta. Sve treba dobro pomešati i biljku staviti odozgo, jer  osnova biljke treba biti u ravni sa rubom saksije. Nakon sadnje biljku treba zaliti.

Razmnožavanje brusnice

Razmnožava se vegetativnim putem, podzemnim izdancima, koje se zakorenjavaju i razvijaju nadzemne gančice puzavice (lasteri). Biljka tokom rasta pušta izdanke. Na taj način ona se sama dalje razmnožava. Kada se ti delovi izdanka ukorene, mogu se odseći od majke biljke i tako dobijemo novu biljku. Nju možemo samostalno posaditi.

Đubrenje

Obavezno je da svake godine stavimo oko biljke treset ili piljevinu. Đubriva koja su adekvatna za brusnicu trebaju biti samo ona koja su kisele reakcije, koja će se razgrađivati 8-9 meseci. Najprikladnija su bio i organska đubriva.

Nega zasada

Međuredni prostor treba kositi i malčirati (borove iglice, kiseli treset piljevina) sa debljinom 2-5 cm malča. Dobro je koristiti crnu malč foliju na hladnim zemljištima. Orezujemo biljke nakon dve godine, tj. proređujemo grane i ostavljamo samo 4-5 novih izdanaka. Stare i suve izdanke potpuno orezujemo, a slabo rodne orežemo na četvrtinu visine grma. Postoje neke preporuke da se ne orezuje do pete godine. Američka brusnica je krupnija, većeg grma sa dužim izdancima i za nju je potrebno ostaviti više prostora, tj. posaditi na veće razmake. Izdanci koji nastanu mogu se ostaviti da polegle po zemlji ili ih podići i pričvrstiti vertikalno za nosače.

Zaštita

Brusnica je otporna na bolesti i štetočine i to je njena velika prednost. Samim tim zaštita je nepotrebna, ali se može preventivno prskati bakarnim preparatima u zimskom periodu u fazi mirovanja. Korove uništavamo okopavanjem, frezanjem, plevljenjem, a u slučaju nužde, i herbicidima.

Berba i skladištenje brusnice

U septembru sazrevaju plodovi brusnice. Treba dobro odrediti vreme berbe, kada su plodovi svetlo crveni ili tamno crveni. Nedozreli plodovi su gorki, ali plodovi mogu dozreti i u skladištu. Branje može biti ručno ili grabljama.

Brusnice se nakon branja mogu čuvati 3 – 5 nedelja na temperaturi od 0 do -7. Mogu se više meseci čuvati zamrznute, a mogu se i sušiti. Osušeni plodovi ne gube ništa od svojih vrednih sastojaka. Dugovečnost zasada brusnice je 30 godina.

Na svetskom tržištu brusnicu otkupljuju  za oko 1,5- 2 eura/ kg. Na našim pijacama postiže maloprodajnu cenu od 3-5 eura/kg.

Badem je orašasta voćka. Osim velike vrednosti u nutricionističkom pogledu, cenjen je i u gastronomiji. Njegova vrednost je značajna kao sirovina u prerađivačkim industrijama. Najbolje uspeva u Sredozemnom klimatu.
Proizvodnja badema i njen uspeh zavise od više faktora, a to su:

Agroekološki uslovi za uzgoj badema

Temperatura

Bademu je potrebno mnogo svetla i toplote u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u januaru i cvetovi mogu propasti zbog mraza i jakih severnih vetrova. Zato je preporučljivo saditi kasnocvetajuće sorte da se izbegne nepovoljno delovanje vremenskih prilika u vreme cvetanja. Oštećenja nastaju kod nekih sorti tek pri -27 °C. Cvetovi neposredno pre otvaranja podnose temperaturu do -3,5 °C, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1 °C do -2 °C. Badem dobro podnosi visoke temperature čak do 50 °C.

Voda

Za badem je vrlo važno da u vreme intenzivnog rasta mladica i plodova ima dovoljno padavina. Kod nas se badem retko navodnjava, mada se navodnjavanjem prinosi mogu povećati i za 40 %. Inače, badem odlično podnosi sušu.

Zemljište

Bademu najbolje odgovaraju peskovito-ilovasta ili ilovasta zemljišta, dobro drenirana, bogata humusom i mineralnim materijama. Odgovara mu neutralna, slabo kisela do slabo neutralna reakcija zemljišta. Badem ima jako razvijen koren, koji može prodirati i do 4 m dubine, pa je dobro ako je zemljište rastresito.

Položaj za podizanje zasada badema

Uzgaja se na različitim nadmorskim visinama. U Sredozemlju se uzgaja se do 600 m nadmorske visine. Kod nas se ne praktikuje uzgoj na visini iznad 1 000 m nadmorske visine. Razlog tome je povećana vlažnost vazduha i time i loša rodnost.

Priprema zemljišta za sadnju badema

Pre sadnje zemljište treba pripremiti dubokim oranjem na 40 cm uz ravnomerno rasipanje mineralnog đubriva . Ako će se sadnja obavljati u jesen duboko oranje trebamo izvršiti u toku leta, a za proletnju sadnju od leta do zime, ako vlažnost zemljišta to dozvoljava.

Sorte badema i podloge

Postoje slatke i gorke sorte. Gorki badem nije jestiv, ali se kultivisan koristi  za dobijanje bademovog ulja. U našem klimatu je najraširenija podloga semenjakgorkog badema, a u svetu GF677 križanac badema i breskve, mada postoji još podloga koje se mogu upotrebljavati, zavisno i od karakteristika zemljišta. Sorte koje su najprisutnije su: Non Pereil, Primorski, Princeza, Aromatični, a u svetu : Supernova, Ferragnes, Genko i Tuono. Sorte oprašivači su : Jaltinski, Ferraduel, Texas i dr.

Sadnja badema

Tamo gde se ne navodnjava zasad sadi se na 6x 4m. Tim načinom sadnje za jedan hektar je potrebno 416 sadnica. U navodnjavanom zasadu sadnja se izvodi na 4x5m. Najčešći uzgojni oblik je prostorni i špalirni. Treba voditi računa da se nabave zdrave, kvalitetne sadnice i na tome ne treba štedeti.

Rezidba badema

Kao biljka koja voli svetlost, zahteva orezivanje krošnje da bi svetlost bila što bolje iskorištena. U senci se slabo razvija. Ako nema svetlosti, unutrašnje grane ogole i smanjuje se prinos. Orezivanje se vrši kao i kod ostalih voćaka.

Zaštita badema

Protiv korova možemo koristiti herbicide: Clinic, Glyfos,Oxalis i dr. Protiv bolesti badema npr. fungicid Ziram 76 WG, a protiv insekata insekticide Calypso, Kaiso, Laser i dr. Zaštitna sredstva koristiti isključivo po savetu stručnjaka ili uputstvu proizvođača.

Nega zasada badema

Održavanje zemljišta i đubrenje nasada badema vrlo su slični takvim merama kao kod  breskve i nektarine.

Berba badema

Plodovi badema nemaju ravnomerno sazrevanje. Berba je u jesen. Prvi sazrevaju plodovi koji rastu na vanjskom delu krošnje. Kada je plod sasvim zreo puca omotač, a plodovi ispadaju. Berba može biti ručna ili mašinska, tresačima. Nakon berbe bademe treba očistiti i osušiti, pa tek onda skladištiti.

Isplativost proizvodnje badema

Pun rod dostiže u osmoj godini, a u sedmoj počinje vraćati uložena sredstva. U četvrtoj godini prinos je 500 kg/ ha, u sedmoj 1700 kg/ha, a u osmoj 2000 kg/ ha. Vek eksploatacije je 25 godina. Nakon pete godine jedno stablo rađa 10-21 kg jezgra. Cena jezgra badema je u otkupu oko 5 eura. Očekivana zarada je 4000-5000 eura. Troškovi podizanja zasada jesu visoki, ali, s obzirom na prihod i dugovečnost zasada, ovo je vrlo rentabilna proizvodnja.

Malina je zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae), populrna za gajenje jer, izmedju ostalog, radja odmah posle sadnje, a punu rodnost doseže u trećoj godini. Malina radja jednom ili više puta u godini, a živi prosečno 8 do 14 godina, nekada i do 20 godina.

Nekada je bila privilegija bogatih, a danas postoji oko 200 vrsta malina, među kojima su najvažnije: evropska malina, crvena malina i crna malina.

Za uzgoj malina u plastenicima, od navećeg značaja je temperatura. Izbojci izmrzavaju na -18 °C do -26 °C, a koren na temperaturi od -12 °C do -14 °C. Ako zemlja nije dovoljno vlažna prinosi će biti smanjeni, plod se smežura i suši, i biljka neće davati nove izbojke. Obezbedite zato propusno, rastresito, slabo kiselo zemljište (pH oko 6) , bogato humusom i severnu ekspoziciju. Zaštita korena od vlage podrazumeva da podzemna voda ne sme biti bliža površini od 0,90 do 1 metar.

Tlo se čisti od korova, kamenja i šiblja, ravna se, i preore mesec dana pre nego što počne sadnja uz djubrenje stajskim i mineralnim gnojivima. Sadnja se obavlja od septembra do aprila i treba koristiti srednje debele sadnice s razvijenim korenom. Dubina sadnje je 3 cm veća nego u matičnjaku, a sadnice se posle sadnje skrate na 3-4 pupoljka. Potrebno je postaviti podršku po kojoj će se mlada biljka penjati. To mogu biti drveni i betonski stubovi povezani pocinkovanom žicom.

Orezivanje malina se mora obaviti do 20. maja, uklanjanjem dvogodišnjih izbojaka, i suvišnih jednogodišnjih i bolesnih koji ne donose plod. Rezidba podrazumeva njihovo skraćivanje na visinu od 120-150 cm.

Berba, branje malina i njihovo skladištenje

Malina dozrijeva krajem juna ili oko mesec dana od početka cvetanja. Razlika u sazrevanju ranih i kasnih sorti je 8-10 dana, a sazrevanje i berba traju 15-30 dana. Ako je plod namenjen dužem transportu, treba se brati sa peteljkama. Branje malina je svakog drugog ili trećeg dana, a za skladištenje su najprikladnije hladnjače sa temperaturom od -1 °C do 0 °C.

Sorte malina

Miker je najmanje otporna, ali su njeni plodovi sa najviše šećera i imaju najbolji ukus. Njena proizvodnja u Srbiji je počela 1994. godine. Počinje da zri krajem juna, plod je krupan, čvrst i jarko crvene boje. Zbog dugih rodnih grančica zahteva dodatnu potporu. Dobro podnosi transport i zamrzavanje.

Polka se masovno gaji u Poljskoj, a polako se širi i u drugim evropskim zemljama. Plodovi su srednje krupni, i odlikuju se dobrom čvrstoćom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi brže potamne. Pogodna je kako za stonu potrošnju tako i za preradu. Pred berbu je neophodno oko reda postaviti potporu u vidu veziva.

Polana je rana sorta koja zri od 10. do 15. jula. Rod donosi na jednogodišnjim izdancima,a košenjem izdanaka može se diktirati vreme berbe. Plod je krupan, intenzivno crven i veoma čvrst.Izdanci su čvrsti i imaju prosečnu visinu oko metar i po. Prinos je vrlo obiman i bogat jer daje prosečni broj plodova u cvasti od oko 10. Prosečan prinos po kvadratnom metru je oko 13,5 kg.

Bolesti i prskanje malina u plasteniku

Na plodovima maline se može javiti siva trulež (Botrytis cinerea) pa se maline prskaju preparatom Teldor SC 500.

Retko se može javiti rdja maline dok su najznačajniji problem za prinos maline grinje i baštenski pauk. Suzbija se sa Omite 570 EW.

Presadjivanje malina u plastenicima

Malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod. Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah nakon vađenja, a ako to nije moguće, sadnice se čuvaju u hladnjačama. Za sađenje se koriste izdanci poznate sorte, zdravi i i sertifikovani. Najbolje je da budu dugi 50 cm, debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom sa što više žila. Na sadnici treba da bude što više zdravih pupoljaka. Pre sađenja žile treba skratiti na jednu četvrtinu i potopiti u razređenu smešu vode i jednakih delova goveđe balege i ilovače uz dodatak nekog dezinfekcionog sredstva.

Zarada i isplativost gajenja malina

Naravno da će krajnja zarada zavisiti od prinosa, od toga koliko ste ulagali i koliko ste pažljivo gajili maline, kao i od krajnje cene na tržištu za kilogram ovog voća.

Malina koja je posađena u plastenike, zaštićena je od nevremena, kiše i grada, obično je gušće posađena i po hektaru može da rodi i 30 tona.

Ako je cena kvadratnog metra plastenika 3 evra, nije teško izračunati, uz ostale troškove, kolika bi bila završna dobit.

Uzgoj koza postaje sve popularnija praksa u državama bivše SFRJ. Proizvodnja i prodaja mleka, mesa ili sira, može doneti značajnu zaradu, u vreme kada blagotvornost ovih proizvoda postaje sve poznatija.

Isplativost je još veća ako se uz gajenje koza, razmotri mogućnost prodaje jaradi. Plodnost koze zavisi od vrste, ali je to u proseku oko 1,8 jaradi po kozi, pa se njihovom prodajom (za dalji uzgoj ili meso), može ostvariti solidna zarada.

Dobit od kozarstva biće još veća, ako u proizvodnju uvedemo jače rase poput alpino koza, naravno kao i proširenjem farme i ekonomičnijom organizacijom rada na farmi.

Ekonomičnost proizvodnje, zavisi od brojnih faktora kao što su veličina stada, izgradnja objekata za smeštaj, ali i od toga šta je osnova proizvodnje (za mleko, meso, jarad, proizvodnja sira) i koliko je tržište razvijeno.

Ishrana: Najbitniji uslov za uspešan uzgoj koza je da im se obezbedi hrana tokom cele proizvodne godine, od čega uglavnom i zavisi za koju vrstu koza ćemo se odlučiti i u kolikom broju. Najbolje je ako postoji mogućnost da se obezbedi dovoljna količina kabaste hrane sa sopstvenih površina zemljišta (naročito u zimskom periodu). Dodatni plus će biti ako odgajivač već poseduje zemljište za proizvodnju žitarica. Proizvodnju poskupljuje nabavka hrane po višim cenama na tržištu. Tokom leta, neophodno je da se planira mogućnost ispaše koza po okolnim terenima (štalsko-pašni sistem uzgoja-na otvorenom i u zatvorenom prostoru).

Koze zahtevaju specijalnu ishranu, ne vole prljavu hranu,a seno i lisnata hrana su pogodni kao i odredjena zrnasta hrana. Osetljive su na naglu izmenu hrane, kao i na količinu hrane. Voda namenjena kozama mora da bude u čistim sudovima. Tokom vrelih letnjih dana, preporučljivo je davati vodu u kraćim intervalima, a tokom zime, ako postoji mogućnost – blago zagrejanu vodu.

Ishrana koza je inače najveći trošak u odgajivanju i najviše utiče na reprodukciju, proizvodnju mleka i razmnožavanje. Posebno treba voditi računa o hrani u periodu mlečnosti koze, i kasnoj skotnosti.

Ishrana utiče i na brzinu rasta jaradi kao i njihovo zdravlje, pa su tako koze koje se nepravilno hrane sklonije da dobiju neke bolesti.

Kozama je neophodna energija, proteini, vitamini, celuloza i voda. Pašnjaci i brst su najekonomičniji izvor hrane za koze. Koze su inače prirodni tragači i biraju biljke, dok je seno osnovni izvor hrane za koze u zimskim mesecima. Od minerala, za koze su najvažniji su so, kalcijum i fosfor. Vitamini su potrebni u manjim količinama i to A,E i D.

Često će biti potrebno da kozu hranite i žitaricama, onda kada stočna hrana ne može da zadovolji potrebe za ugljenim hidratima i proteinima (žito, ječam, zob, ovas, raž sojine ljuske…)

Objekti za držanje koza: Vrsta objekta najviše zavisi od rasnog sastava koza kao i od sistema uzgoja .

Stariji objekti se mogu prilagoditi uz obavezno obezbedjenje opreme za ishranu i napajanje koza. Koze traže društvo pa zato treba držati najmanje dve koze, ili kozu držati uz ostale životinje. Koze takodje traže poseban zaklon bez vlage i promaje ali sa ventilacijom jer traže svež vazduh.

Ako kože čuvate u ogradjenom prostoru, obezbedite visoku ogradu , jer su sklone penjanju.

Ako je proizvodnja opredeljena ka mleku i mesu, preporuka je da se opredelite za uzgoj naše domaće bele koze, kao mlečnog tipa.

U našim uslovima koze se uglavnom gaje u brdsko-planinskim, manje razvijenim područjima sa oskudnim ili skromnim izvorima hrane. Sve je više odgajivača koji gaje 20, 30 i više koza.

Uzgoj koza u Srbiji, nije podrazumevao neki poseban selekcijski rad pa je i proizvodnja mleka veoma različita zavisno od hrane i nege. Domaće bele koze i neki tipovi meleza domaće balkanske koze i sanske, malo su brojnije u odnosu na klasičnu čistu domaću balkansku kozu. Švajcarske rase koza koje su sporadično uvožene u našu zemlju, uticale su na oplemenjivanje domaće koze. Melezi sanske koze davali su bolje proizvodne rezultate u smislu mlečnosti, plodnosti i veće telesne mase pa je tako nastala domaća bela koza koju je najbolje gajiti “u čistoj krvi” uz primenu selekcije na mlečnost. Inače, koza se lako navikava i prilagodjava novim uslovima gajenja.

Nega koza podrazumeva da ih redovno proveravate i čistite kako ne bi dobile neku od infekcija.

Parenje i razmnožavanje koza

Rasplodni period kod koza poinje nakon godinu dana i u period parenja ulaze na jesen, mada ovo može varirati kod različitih vrsta.

Koza obično ojari jedno jare, dok neke sorte mogu dati i blizance ili čak više jaradi. Koze su skotne oko 150 dana i jare na svet dolazi na proleće. Kod parenja je važno da koza bude zdrava i da o njenoj ishrani konsultujete veterinara. Tokom skotnosti, kozu mogu da napadnu razne bolesti pa zato vodite računa o redovnoj godišnjoj vakcijaciji.

Kozu koja je spremna za parenje prepoznaćete po karakterističnom ponašanju, ispuštanju specifičnih zvukova i po interesovanju za jarca. Na kraju, bilo bi dobro da konsultujete veterinara o tome da li skotnost koze može ugroziti njeno zdravlje.

Smilje, latinski naziv (Helichrysum italicum) sve je popularnije za gajenje na domaćim terenima jer ova lekovita biljka ima zaista veliki spektar primene i sve je traženija. Smilje prirodno raste i cveta u kamenu i kršu sredozemnih zemalja i to kasno u proleće.Tržište sve više potražuje smilje koje ima lekovito dejstvo u lečenju bronhitisa, astme, opekotina, psorijaze i vena. Smilje je takodje prirodni diuretik i ima protivupalno dejstvo. Proizvodnja smilja, tako polako, uz finu isplativost, ulazi na velika vrata sve zahtevnijeg tržišta ali i sa namenom za izvoz – medju domaće proizvodjače.

Ova mediteranska biljka može da dostigne visinu do 60 cm, a najbolje će uspevati ako joj obezbedite toplu poziciju i lako propustljivo tlo. Na istoj površini, smilje može da živi od 5 do 8 godina.

Uzgoj smilja

Smilje ima drvenast vretenast rizom iz koga se svake godine razvija nekoliko desetina stabljika sa cvetovima. Cvetovi posle oplodnje brzo sazrevaju, a cvetna loža se otvara i prosipa seme. Seme smilja je vrlo sitno, izduženo, mrke ili crne boje koje se raznosi vetrom. Smilje cveta od juna do septembra.

Priprema tla kreće sa oranjem krajem leta na dubini od oko 30 cm, zatim tanjiranje i gnojenje.

Osnovna nega smilja se sastoji od okopavanja, kultiviranja i prihrane. Uništavanje korova se obavlja ručno, a prihrana je jednom u toku vegetacije, u aprilu, pre cvetanja.

Sadnja iz semena u iznosu od 0,5 g/m2, daće 300-400 sadnica po kvadratnom metru. Sadnja se odvija u hladne leje u avgustu na dubini od oko 30 cm. Ako se sadi u proleće, parcela se ostavlja da izmrzne u toku zime a posle toga se pristupa površinskoj obradi, kako bi se dobilo što finije zemljište. Smilje zahteva redovno plevljenje, prihranjivanje i zalivanje.

Presađivanje treba obaviti u jesen ili rano proleće, dok je posle prve kosidbe, obavezno navodnjavanje.

Smilje je biljka otporna na niske temperature, odlično podnosi orezivanje, a preživeće i dugotrajnu sušu. Nedostatak svetlosti i toplote može se negativno odraziti na prinos i kvalitet smilja. Kao višegodišnja vrsta, smilje se ne gaji u plodoredu a na istoj parceli može opstati pet do osam godina. Optimalno zemljište za zasad smilja je ono koje je posle odredjene kulture, slobodno od korova.

Berba

Pri berbi (a to je kada su cvetovi najintenzivnije zlatnožute boje) se seku delovi biljke iznad prvih listova (dužine od 15 do 20 cm); Nakon toga, obavlja se sušenje u sušarama na temperaturi od 40 do 45°C; Ako želimo da dobijemo ulje, proces se odvija destilacijom uz pomoć vodene pare u okviru od 24 sata posle berbe.

Prinos

Po hektaru se može dobiti od 3,5 do 4 tone suvog cveta smilja. Takodje po hektaru, se može dobiti od 8 do 10 kilograma ulja.

Đubrenje

Kao i svaka višegodišnja vrsta, i smilje zahteva pažljivo djubrenje. Pri osnovnoj obradi zemljišta, treba dodati NPK đubrivo u količinama koje će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta.

Razmnožavanje smilja

Smilje se razmnožava semenom preko proizvodnje rasada. Na manjim površinama, moguće je razmnožavanje deljenjem starih busenova. Smilje se može razmnožiti i reznicama. Od odabrane zdrave biljke odrežite 5 – 10 cm dugačak izdanak. sa najmanje dva, a najviše pet pari listova. Upotrijebite vrlo oštar, čist nož i odrežite reznicu nekoliko milimetara ispod čvora s listovima. Biljke će brže razviti koren ako se površina reza uroni u prah za razvoj korena i višak praha otrese. Reznice utisnite u zemlju i oprezno učvrstite pomoću dva prsta, tako da stoje uspravno.

Rasad se uobičajeno proizvodi u hladnim lejema tokom leta. Setva se obavlja ručno, pazeći da se seme rasporedi ravnomerno. Posle setve, leje se moraju zaštititi od isušivanja i jakih sunčevih zraka. Možete koristiti trsku, slamu ili asure. Uz redovno zalivanje, tako da površina zemljišta ne ostane suva, seme će da nikne za 10-15 dana. Nakon nicanja omogućite što više svetlosti, sklonite zaštitu i redovno plevite.

Rasad smilja se u oktobru ili u martu presađuje na stalno mesto sa međurednim rastojanjem od 50-70 centimetara.